Кување

уторак, 25. март 2014.

четвртак, 13. фебруар 2014.

Ћевапи

Роштиљ, ћевапи су већ дуго најтраженији на мениу сваког српског ресторана и кафане, свако ко их није пробао, мора то учинити, неће се покајати!

Ћевапчићи или ћевапи су јело направљено од млевеног меса, обликовано у мале ваљке и испечено на роштиљу. Јављају се у свим крајевима Балкана, а посебно бивше Југославије у којима су владали Турци. Врсте меса се разликују од места до места, а често и од вероисповести која преовладава у неком крају. Могу се наћи и као врстабрзе хране у погачи и са прилозима (најчешће лук и кајмак).

До XX века нису коришћене машине за млевење меса па се оно сецкало на ситно на пању. Тврди се да је то још увек најбољи начин уситњавања јер месо остаје сочније и не може да загори. Када се уз додавање зачина умеси маса истискује се кроз левак да добије карактеристичан облик и ставља на роштиљ (скару) која је обично ложена ћумуромод буковог или храстовог дрвета.

О ресторанима

Сладолед

Сладолед је хладан десерт направљен од млечних производа као што је згуснуто млеко, комбиновано са вештачким укусима и заслађивачима као што је шећер. Ова мешавина се приликом хлађења меша да би се избегло формирање кристала леда.

Занимљивости у вези са сладоледом

Упалу грла од сладоледа углавном добијају они којима је грло већ нападнуто бактеријама.
Сладолед се у Русији више једе зими него лети јер је високо калоричан.
Британски премијер Маргарет Тачер, по занимању инжењер технологије је своју каријеру започела са проналаском хемијског једињења које се додаје сладоледу да би био кремаст.
Познати су случајеви неких посластичара који су у сладолед додавали антибиотике да би сладолед био бактериолошки исправан, а то може бити веома опасно за оне који су алергични на антибиотике.

Tорте

Почетна страна

Италијански специјалитети

Сви знамо да не можемо отићи у Италију, а да не пробамо пицу или шпагете које нико не прави боље од њих!

Пица је специјалитет италијанске кухиње, најчешће направљен од танког, округлог теста на коме се поред парадајз соса могу наћи разне врсте сира, меса, поврћа, воћа, зачина и других састојака према укусу. Инвентивност укуса се може надопунити и инвентивношћу распореда самих састојака на пици, који могу бити распоређени у облику орнамената или других интересантних фигура. Иначе, ово јело се сматра посебно карактеристичним за наполитанску кухињу.

Данас је пица веома популарно јело у свету, пре свега због јефтиних и лако доступних састојака и једноставности припреме.

Шпагети су тестенина танког и подужег облика, отприлике 2 mm дебљине а 30 cm дугачке у некуваном стању.Шпагети се углавном продају у паковањима од 500 g. Припремају се кувањем у осољеној води од 5 до 10 минута.Шпагети се по некад употребљавају и за другачије циљеве нпр. за игре градње мостова од некуваних шпагета.Шпагети се могу припремити и код куће: направи се смеса од једног жуманцета, 90 g. крупног брашна и мало соли, тесто се оклагијом разваља на 1-2 мм дебљине, остави да се осуши и онда се сече ножем или посебном машиницом.

Ресторани

Торте

Србија има дугу традицију прављења торти која датира негде од средине 19. века. Прве печене посластице прављене су од брашна и шећера или меда; смеси су често додавана јаја, млеко или маст, па се она увећавала приликом печења. У 19. веку напредак технологије омогућио је много једноставније справљање колача. Сода бикарбона, пронађена 40-их година 19. века, као и прашак за пециво, допринели су лакшем прављењу колача. Још један технолошки проналазак било је и лакше контролисање температуре печења у шпоретима. У Београду су се посластичари појавили још пре Другог светског рата. Посластичарнице су тада отварали Чеси и Мађари код којих су Београђани учили занат, а касније су путовали у Пешту и Беч. Из тог времена је у граду опстало десетак радњи. За прављење торте комбинују се различите врсте брашна, шећер, јаја, скроб, масти (маслац, маргарин), воћни пире, млеко, вода или воћни сок, квасац и прашак за пециво. Торта је често десерт за оброке у свечаним приликама, а нарочито венчања, годишњице, славе и рођендане.

Врсте

Иако је јасна разлика између торте и хлеба, прецизна класификација је увек представљала проблем. У старом Риму, састојци хлеба су понекад били маслац, јаја и мед, у Србији Славски колач (врста хлеба), који се припрема приликом слављења славе, садржи брашно, млеко, јаја, уље или маслац, со, шећер, кору лимуна, а то су карактеристични сатојци који се користе и за припрему торте.Чињеница је да је предак свега био хлеб, и то у свом најједноставнијем облику. Како су се технике печења развијале, а исхрана се изменила, оно што се раније сматрало хлебом добило је своју посебну категорију.

Торте се могу класификовати на основу састојака, на пример чоколадна торта, плазма торта, јафа торта. Све торте се деле на светле и тамне, што зависи од додатака тесту - чоколада, кафа и какао. У светлим тортама ових додатака нема. Тамне торте се најчешће преливају тамном глазуром, док се светле преливају светлим преливом. Класификација може бити у складу са поводом за који су намењени, на пример, свадбене торте, рођенданске торте.

Торте се у Србији представљају најлепши и обавезни слаткиш без којег не пролази ниједно окупљање! За више рецепата погледајте овде

Гибаница

Гибаница је врста српске слојевите пите, обично надевене белим крављим сиром са уљем и јајима, или ређе, уместо сира, са месом, кромпиром или спанаћем. Од пита се разликују по нешто дебљим корама. Слојеви кора и надева се могу ређати равно, или чешће као згужване коре натопљене надевом са равном кором на дну и врху (ова варијанта се зове гужвара).

Слични специјалитети се праве широм Балкана, у Македонији (под истим именом), у Бугарској, где је позната под именом , и у земљама бивше Југославије.